Povraćaj robe po novim propisima o PDV - Pravilnik o načinu izmene poreske osnovice za obračunavanje PDV koji važi od 15.10.2015. donosi velike novine u načinu evidentiranja povraćaja robe. Pojednostavljeno rečeno, klasičan povraćaj robe se sme raditi samo u posebnim slučajevima koji su opisani u članu 4. stav 6. Pravilnika. Na primer, kada kupac ima opravdanu reklamaciju na robu, prekršen je dogovor o plaćanju i sl. U svim ostalim slučajevima se roba ne sme vraćati, već kupac mora da izda klasičan PDV račun svom dobavljaču. Nevolja je u tome što taj račun po Zakonu o računovodstvu ne može da se evidentira kao drugi ulazni računi, već mora da se evidentira kao povraćaj. Ovo rešenje je izuzetno problematično i donosi brojne probleme računovodstvenim evidencijama. Na primer, firma A ima na stanju neki artikal čija je nabavna cena 90 dinara, a prodaje ga po 100 dinara. Ako firma A proda firmi B jedan komad tog artikla po 100 dinara i posle nekog vremena firma B odluči da vrati taj artikal, ona mora da fakturiše taj artikal firmi A. Realno stanje je da obe firme imaju prodaju nula, jer je firma A prodala artikle vredne 100 dinara koji su joj zatim vraćeni, a firma B je te artikle kupila i zatim ih vratila dobavljaču (firmi A). Međutim, po novom pravilniku to nije tako. Firma A je prodala artikle za 100 dinara, pa pošto ta prodaja nije stornirana, vrednost prodaje ostaje 100 dinara. Firma B je prilikom povraćaja takođe fakturisala robe u vrednosti od 100 dinara, pa i ona ima isti promet. Na taj način se veštački uvećava promet obe firme. Dodatni problem je što firma A mora da evidentira ulaz sopstvenog vraćenog artikla, ali ovoga puta po 100 dinara, pa će nova prosečna nabavna vrednost artikla sada biti (ako pretpostavimo da je na zalihama preostao 1 kom) 95 dinara, a ne 90 din. Na opisani način se kvari vrednost zaliha, promet, finansijski podaci o dugovanju itd. Zbog toga nikako nije ispravno da povraćaj robe evidentirate kao novi ulaz.